Актуелно
Промовисана књига о староселској цркви
Постављено: 25.04.2018.
Синоћ је у галерији Дома културе у Старом Селу промовисана монографија „ Црква у Старом Селу“, ауторке Јелице Минић, историчарке уметности.
О књизи су говорили  мр Дарко Ивановић, историчар, и ауторка.
Историчар Др Милош Ивановић о књизи је, између сталог, написао:
 
Ослањајући се на разноврстан изворни материјал и релевантну литературу  Јелица Минић се потрудила да причу о подизању цркве, њеној архитектури, иконостасу, мобилијару и богослужбеним предметима смести у шири контекст. Захваљујући тако одабраној концепцији могу се уочити треднови који су владали у српској сакралној архитектури и уметности крајем XIX века.
Скренула је тако пажњу да су у поменуто време израђивани типски пројекти за сеоске цркве и да је управо по једном од њих, чији је аутор Светозар Ивачковић, у периоду од 1882. до 1884, подигнута и она у Старом Аџибеговцу, односно у Старом Селу.
Подизање звоника одвојеног од храма се такође приписује настојањима тадашњег Министарства грађевина. Истовремено, Јелица Минић је истакла и извесне посебности цркве Вазнесења Христовог у Старом Селу, уз оцену да она „доминира околином својом једноставном, али складном спољашношћу". 
Сасвим оправдано, највећи део књиге посвеће
н је црквеном иконостасу чије иконе су дело познатог српског уметника Ђорђа Крстића. Превасходно на основу архивске грађе ауторка је ближе осветлила историјат израде иконостаса кроз који се може сагледати однос цркве и државе крајем деветнаестог века.
Такође се назначава и особеност Крстићевог рада који је уносио новине у тадашњу сакралну уметност у Србији. Управо услед тога било је проблема да комисија Министасртва просвете и црквених дела прихвати све Крстићеве иконе, те је он морао да неке од њих измени.
Детаљно описујући иконе Јелица Минић је приметила да се на некима од њих запажа западни утицај. Тајну вечеру је тако сликар израдио угледајући се на чувену слику Леонарда да Винчија. Поред тога осврнула се и на одређена специфична Крстићева решења. Црквени мобилијар и богослужбени предмети представљени су од стране ауторке на пажљив начин као што је то учинила и у погледу иконостаса.
Црква у Старом Селу има истакнуто место међу црквеним објектима због чега је 1986. и проглашена за споменик културе. Иконе које се у њој налазе представљају први већи рад Ђорђа Крстића на пољу црквеног живописања и означавале су, како је то ауторка нагласила, припрему за његов рад на иконостасу Саборне цркве у Нишу. Због тога би било од изузетног значаја да се оствари пројекат рестаурације иконостаса цркве у Старом Селу
.  
 
Црква у Старом Селу подигнута је у периоду од 1882-1884. године кад краљевина Србија стреми ка модернизацији у свим сферама живота.
Издавач монографије  је Дом културе "Влада Марјановић"- Старо Село, а покровитељ је општина Велика Плана.
Овом промоцијом отворени су Дани општине Велика Плана који трају до 30.априла.