Култура
ЕМИСИЈА СА МИСИЈОМ
Постављено: 28.08.2015.
Десетогодишњи мисионарски и просветитељски труд Александра Гајшека, аутора култне емисије АГАПЕ, изнедрио је истоимену књигу у којој гости духовне трпезе говоре и уче о љубави, Богу, религији, смислу постојања, духовним и моралним врдностима, животу и смрти...

Десетогодишњи мисионарски и просветитељски труд  Александра Гајшека,  аутора култне емисије АГАПЕ,  изнедрио је истоимену књигу у којој гости духовне трпезе говоре и уче о љубави, Богу, религији, смислу постојања, духовним и моралним врдностима,  животу и смрти... Књигу је у библиотеци „Радоје Домановић“, у инпровизованом студију,  промовисао аутор уз помоћ професора Жарка Требјешанина, госта у једој од емисија.

Тако је за духовном трперзом, у препуној сали библиотеке, професор угостио свог некадашњег домаћина  кога је мудрим питањима о чудним животним путевима  човека приволео да говори о нечему што никада до тада није било тема емисије АГАПЕ.

Потпуно искрено, без ограничења и дотеривања, препричавајући сваки догађај и напор да се започне емисија као што је АГАПЕ, Гајшек је путописно и сликовито предочио трновити пут неопредељеног и неприпремљеног младића за искушења која носи младост и спознаја да време одмиче, а трагању за смислом живота нема краја.  Лутајући до откровоња долази после боравка на Светој Гори, међу монасима, где му је сам Господ Бог предоредио улогу мисионара коју ће у свјим емисијама са гостима довести скоро до савршенства, налазећи одговоре на сва питања која истовремено, иако тешка и суморна, заокупљају пажњу ширег аудиторијума. Исцелитељски разговор као мелем за рану нашао је пут без грозничавог тумарања по медијима, до велике већине верујућих и атеистички опредељених људи који су пожелели коначно нешто да чују паметно и поучно, седећи испред кутије из које претежно извире шунд и неукус.

На самом почетку емисија се темом и садржајем  обраћала ужем интелектуалном кругу, временом задобија пуно поверење оних који су пред сличним дилемама стајали испред затворених врата. Почело је од академика Владете Јеротића који је  најпре био гост домаћин, да би се плејада гостију проширила током десетогодишњих окупљања за духовном трпезом на људе из разних области науке, уметности и спорта. Књига садржи 12 питања и 12 виђења  смисла живота преточених у разговоре са патријархом Павлом,  академиком Матијом Бећковићем, Јеленом Генчић, Жарком Требјешанином, Емиром Кустурицом, Душаном Ковачевићем, Зораном Костићем Цанетом...

- Имао сам привилегију да разговарам са најзначајнијим умовима у Србији. Срећан сам што ће људи који никада нису геледали емисију у књизи пронаћи мудре мисли мудрих људи које могу да им буду путоказ у решавању животних проблема и психолошких недоумица – рекао је аутор.

- Када се појавила емисија АГАПЕ била је чудо медија, поготово на телевизијама које има ју програме који су неинтересантни, примитивни и који изгледа као да су прављени за људе које не интересује ништа друго него криминалистички филмови, квизови, ријалити програми. Александар Гајшек је направио програм који је био на самом почетку  веома смео експеримент. Да бисте направли емисију која се неће бавити глупим такмичењима, понижавањем људи, или којекаквим оговарањем, где нема кичераја и додворавања маси, била је права храброст. Нема тога, водитељ једноставно седи, са једним, или два госта, и са њима разговара – рекао је износећи импресије и запажања на феноменално осмишљену емисију  АГАПЕ  професор Требјешанин, сматрајући да је право чудо, и више од тога, то што је  емисија АГАПЕ постала културни догађај. Емисија је постала гледана.

- Ништа није било сувишно, нема сценографије која шљашти, ни плесачица и играчица да вас забављју, него је почев од шпице, и самог назива АГАПЕ,  представљена трпеза првих, раних хришћана,  која је симбол братске љубави. Почев од назива, преко шпице која је лепа и визуелно,  посебно када се чује глас Петра Краља који предочава где се  и зашто налазимо, до сасвим сведене, али функционалне сценогтафије, пратеће музике, инсерата из филмова - све је усмерено да то буде једна духовна гозба. Ту је водитељ спона да сјано, ненаметљиво, наводи госта на разговор  – потврђује др Требјешанин.

Да АГАПЕ пре свега људе богати духом потврдио је једном приликом  др Јеротић исказом „да највећу важност слушања и гледања дарова АГАПЕ видимо  у просвећивању нашег народа. Просвећености и просветљености никад доста.“  Друга битна мисија јесте заправо да се покаже да  такозвана елитна култура није нешто само за оне посвећене. Емисија је на набољи начин показала  да се право знање увек може објаснити образованим људима, али не мора да то буде само за оне који су уско стручни. Александар Гајшек  непогрешиво, не знам ни ја како,  успева  да пронађе људи који ће на једноставан начин да нам приближе елитну културу. Најзад , то није само емисија и књига која образује људе, него је то нешто што је лек. Душко Ковачевић каже на једном месту да су у овој емисији казивања, исповести, сведочења, драгоцена за људе жељне лековитог разговора – рекао је говорећи о Гадшеку и његовом раду проф. Требјешанин

-  Заиста, нема ништа важније ни лековитије од разговора. Још је Фројд говорио да у психоанализи нема ничег другог осим речи. Права реч,у  право време када се саопшти боља је и од најбољег лека. Гајшек и његови гости делују исцелитељски на данашње људе који имају проблеме са смислом живота, многи су депресивни, неуротични, потребна им је подршка, нешто нашта могу да се ослоне. Овде  могу да добију дозу лека који говори да није све изгубљено, није све тако страшно, да увек постоји излаз, увек, чак и неке патње, могу бити искушење које води негде напред, ка даљој индивидуацији.

Поред свих тих способности, талената и вештина, Александар Гајшек је, после великих успеха и награда које је добио сасвим заслужено, успео да остане исти онај скроман  човек који верује у оно што ради, коме слава није ударила у главу, не понаша се као нека звезда, а верујем да би мало ко могао то тако добро да поднесе. Када је била промоција на Коларцу у Београду,  у сали је било, не хиљаду људи, колико може да прими дворана, него триста преко броја. Била је милина гледати како људи у реду чекају да купе књигу, а не хлеб или  шећер, као што се сећамо да је некада било  - завршио је симбиличним поређењем др Требјешанин портрет новинара који је сопственим примером и делом показао какву моћ имају медији и како је могуће избећи замке које воде ка повлађивању укусима публике.

Агапе је настао из живота и доживљаја, потврдио је те вечери Александар Гајшек. До серијала су га водили знатижеља и потреба да нешто промени.

- Стално говорим о мојој 24. години када сам осетио огромну жељу да мењам себе и виђење света око мене. Тада улазим у свет духовности, одлазим у манастир Хиландар, и од тада више ништа није исто у мом животу. Осетио сам да морам нешто да променим,  да је све што сам до тада урадио на неки начин лаж и да је дошло време да постанем човек. Била је прва идеја  да не лажем, да будем вредан, да надоканђујем све што сам до тада пропустио - мислим на предивни свет књига и осталих духовних питања која сам себи постављао.  Пратила ме је  огромна жеђ да нађем одговоре. Био сам убеђен ако одем на Хиландар да ће ми мудри  старци само просути бисере мудрости, ја ћу то покупити и рећи, ево напокон, добио сам одговоре за којима чезнем.

Наравно да нисам добио одговоре, добио сам оно што је важније, невероватан подстицај да кренем да трагам за њима. Литургијски модел живота који сам прихватио као свој одједампут је почињао на један чудесан начин - то описују с једне стране свети оци, с друге стране то је магични свет Карла Густава Јунга у којем он описује  нивое које досежемо док напредујемо. Посебно ми је било важно и интересантно када сам читао светог Максима исповедника, једног од најзначајнијих светих отаца, данас готово да нема факултета где се он озбиљно не проучава, где се не раде магистарски, дипломски радови  и докторати, где он каже да постоје одређени нивои у процесу обожења. То је отприлике на неки наш животни пут како би требало да узгледа. Једна од тих првих етапа је оздрављење  сазнајних функција.

Ја сам то тачно осетио као да је одједампут почело нешто да се одкрављује у мом сазнајном апарату, да сам све те садржаје много лакше упијао, и оно што је важно доживљавао. Из тог доживљаја  почео сам да и живот гледам са ведрије стране. Осетио сам напокон радост, иако је то био један мрачан период, и морам да кажем да је био неопходан у мом сазревању. Да није било њега вероватно не би никад ни искочио из тог муља ка неким бистријим водама, ка неком врху. Из огромног заноса пожелео сам, кад сам већ био у медијима,  да позовем неке људе који ће ми помоћи  да пренесем ту предивну вест јеванђеља. Мислим да ми је свака новооткривена  страна науке -  психологија, психијатрија, социолофија, антропологија или  филозовија на свој начин, из свог  угла, проучавајући их помогла  да одгонетнем  ту енигму духа и нашег смисла постојања. Тражио сам највеће  ауторитете у нашој земљи за област у које сам залазио и од њих учио. Пре тога сам их добро проучио и сео насупрот њих да бисмо започели разговор – део је излагања новинара Гајшека на промоцији књиге АГАПЕ.