Знаменитости
На самој територији општине Велика Плана, као и у њеној ближој околини, налази се велики број знаменитости које својом историјском и културолошком вредношћу, очаравају посетиоце. 

Историјске знаменитости
Радовањски луг
је спомен комплекс, који се налази у столетној шуми у атару села Радовање. Спомен комплекс обухвата обележено место убиства и првобитан гроб Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу, познату и под именом Црква Захвалница, недавно изграђени парохијски дом, летњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг. Налази се на 8,5 км од Велике Плане и обухвата површину од 46 ha. Радовањски Луг, као природно-меморијални споменик има статус непокретног културног добра као знаменито место од изузетног значаја.

Манастир Покајница
 је првобитно подигнута као црква брвнара у Старом Селу код Велике Плане, посвећена је преносу моштију светог Николе. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Цркву је подигао 1818. године кнез смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954. године, када је претворена у манастир.
Оригинални иконостас остварење је Константина Зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији 19. века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса, као и конак, вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима.
Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/88. године.

Манастир Копорин
је споменик културе од великог значаја налази се на ободу разуђеног градског насеља Велике Плане при граничном појасу са Смедеревском Паланком.
Манастирска црква подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389—1427) уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић стекао после Битке код Ангоре 1402. године, на основу чега се датује сликарство. О ктитору као и о времену подизања храма нема података. Била је у рушевном стању до 1880. године када је почела прва обнова и дозидана јој је припрата. Касних педесетих и током шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа.
Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима Светог деспота Стефана. Свечани пренос моштију обављен је октобра 1989. године.
Црква по типу припада једнобродним, једнокуполним грађевинама, основе сажетог уписаног крста. Кубе почива на витком, осмостраном тамбуру са коцкастим постољем. У просторном смислу подељена је на олтарски простор са ниском полукружном апсидом, наос и припрату. Црква је готово у целости озидана каменом пешчаром, док је опека коришћена веома оскудно за извођење малобројних детаља.
Фреско сликарство је само делимично сачувано и не прати савремене токове моравског сликарства, већ је помало архаично и налик живопису друге половине 14. века. Међутим, овде ипак налазимо зону стојећих фигура светих ратника, карактеристичну за монументално моравско сликарство.
 

Географске знаменитости
Велика Морава
настаје спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, у централној Србији. Од тог места до ушћа у Дунав североисточно од Смедерева Велика Морава је дуга 185 km. Са својом дужом притоком, Западном Моравом, укупна дужина износи 493 km. Јужна Морава која представља главни извор воде за Мораву је дужа, али је због регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас учињена краћом. Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све значајно скраћене. Некада је ова река била преко 600 km дужине. Данас је најудаљенији извор воде за моравски слив извор реке Ибар, десне и највеће притоке Западне Мораве. Ибар извире у Црној Гори и заједно као систем Ибар-Западна Морава-Велика Морава представља речни систем дужине 550 km, и као такав је најдужи водени пут на Балканском полуострву.
Кроз територију општине Велика Плана, река Велика Морава протиче у дужини од око 35 километара и представља значајан природни ресурс.

Станиште букве
код манастира Копорин представља реликт из времена са другачијим климатским карактеристикама. Врло су ретка станишта букве на ниској надморској висини и самим тим представља знаменитост. Истраживања су довела до закључка да се буква овде задржала због рељефа станишта и микроклиме која је погодна за развој ове врсте. Заједно са околином коју чине комплекс манастира Копорин, и многе пешачке стазе, представљају омиљено место за излазак у природу, шетњу и излет.
Туристичке знаменитости
Етно село - Моравски конаци
је направљено као репрезентативно место за одмор, рекреацију у релаксацију.
Први део комплекса је туристичко-угоститељски и обухвата паркинг на самом улазу, затим након уласка у комплекс, са десне стране се налази православна црква брвнара, даље, наилази се на насеље за коначење које је саграђено од аутохтоних старих кућа. На централној позицији, налази се ресторан домаће кухиње, израђен од дрвета, стакла и камена око кога је вештачко језеро са острвцима и пешачком стазом. У близини ресторана је и сала за састанке, промоције и презентације.
Други део комплекса је спортско-рекреативни и чине га отворени базени за одрасле и децу. Базени су у потпуности опремљени инфра и супра структуром.

McDonald's ресторан брзе хране
први и за сада једини ресторан овог ланца, на Коридору 10. Ресторан има 100 места у унутрашњости објекта, исто толико места у башти и 20 места у секцији Mc Caffe-a. У склопу ресторана налази се Mc Drive за возаче који не излазећи из аута могу да добију поруџбину без дужег задржавања. Ускоро нови садржаји обухватају плеј ленд за дечју забаву и још нека изненађења за одрасле у циљу компалетирања услуга и пружања више комфорна него други.