Туристички водич
Када аутопутем или железницом од Београда кренете на југ, на 90-ом километру наћи ћете се у Великој Плани, средишту и седишту истоимене општине.
У тринаест насеља на 345 квадратних километара у њој живи око 41.000 становника и спада у ред најгушће насељених општина у Србији.
Општина Велика Плана има изузетно повољан географски положај јер се налази у централном подручју Републике Србије. Смештена је једним делом у плодној моравској долини, а другим делом на брежуљцима шумадије. У дужини од око 36км. ''пресечена'' је воденим током реке Велике Мораве, некадашњим ''Цариградским друмом'', савременим аутопутем и магистралном железничком пругом.
У непосредном окружењу су значајни индустријски, трговачки, културни и туристички центри.
Велика Плана се први пут у писаним документима појављује 1724.године под именом Плана и као насеље развијала се уз ''Цариградски пут''. За време аустро-турског рата је тешко настрадала, а исту судбину доживела је и 100 година касније у доба Кочине крајине. У XIX веку сматрана је највећим селом у Србији, а статус варошице добија 1924.године. Већи развој доживљава изградњом железничке пруге Београд-Ниш 1884.године.
Прва клица индустријског развоја у Великој Плани настаје у занатским радионицама, млиновима, вуновлачарама и кланицама. Келнска фирма ''Клефиш'' у лето 1889.године , подиже прву кланицу, а недуго затим бечка фирма ''Швојс и Шумахер'' подиже још једну велику кланицу. Обе кланице постају снажни извозници меса у Западну Европу. Велика Плана због својих кланица у то време постаје позната као ''Српски Чикаго''.
 
Манастир Копорин
се налази у долини Копоринског потока. Један је од најзначајнијих културно-историјских споменика из периода српске средњовековне државности.
По предању, манастир је због неравног терена првобитно био укопан својом северном страном у брдо, па отуда и назив Копорин.
Манастирски комплекс сачињавају црква Светог Стефана, звонара, конаци са салама за госте, извор лековите воде, башта, њиве, виногради, шуме... Од 1932. до 1958. године био је мушки манастир, а од тада до данас женски. 
Задужбина је деспота Стефана Лазаревића, познатијег у народу као Стефан Високи, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице, који је живео од 1376. -1427. године. У недостатку писаних и других доказа о времену подизања манастира истраживачима је послужио ктиторски портрет на западном зиду цркве изнад гробнице, где је Стефан приказан по први пут са знацима деспотског достојства, круном, скиптром и доламом. По овом се закључило да је подигнут после чувене Ангорске битке 1402. године. Дуго се сматрало да је деспотов гроб у његовој највећој и најлепшој задужбини, манастиру Манасији, али после вишегодишњег испитивања, потврђена је аутентичност нађених костију у манастиру Копорин. Кивот са моштима отвара се сваке године 1. августа. У 2002. години манастир је обележио VI векова свог постојања. Манастир Копорин се у народу сматра великом светињом, те га свакодневно посећују појединци и групе.
По легенди деспот Стефан је ловио овим крајем и видевши како је обневидели ловачки пас, умивши се у Копоринском потоку, наставио даље да трчи и видевши побољшање опране ране једног војника одлучио да подигне цркву у близини ове лековите воде. Сасвим је могуће да је и он прао и лечио своје ране задобијене у многим биткама и турнирима на којима је учествовао као неприкосновени витез ''Змајевог реда''.
Манастир Покајница
је велика светиња на два километра од ''Цариградског друма'' односно пет километара од центра Велике Плане.
Манастирска црква Брвнара посвећена је Светом оцу Николају Мирикијском (летњи Свети Никола) и улази у ред најзначајнијих цркава ове врсте у Србији, те је проглашена за споменик изузетне вредности. Цела грађевина лежи на каменим темељима а грађена је од масивних храстових брвна. Саграђена је као задужбина војводе смедеревске нахије Вујицие Вулићевића. Од свог народа презрен и отуђен као нечастан човек у хришћанском покајању подиже ову цркву, после убиства Карађорђа у Радовањском лугу 1817. године. Сам народ јој је дао име Покајница, тумачећи овај чин као знак покајања Вујице Вулићевића за убиство свог кума и вође првог српског устанка против Турака, Ђорђа Петровића-Карађорђа.
Доласком сестринства манастира Света Тројица са Косова и Метохије 1992. године Покајница постаје женски манастир.
Лепота и сачувана аутентичност цркве, уз специфично исказан чин покајања за учињено дело овај манастир сам по себи говори о трагедији српске историје.
Радовањски луг
се налази на 8,5 километара од Велике Плане у удолини, десно од пута на уласку у село Радовање.
Цркву Светог Архангела Гаврила, цркву Захвалницу, саградио је 1930. године краљ Александар I Карађорђевић, као минијатуру опленачке цркве.
Олтар цркве стоји на месту где се налазила колиба Драгића Вујкића из села Радовања, у којој је убијен вођа Првог српског устанка, Ђорђе Петровић-Карађорђе. У лађи цркве налази се портрет Карађорђа у природној величини из млађих дана, рад познатог сликара Паје Јовановића.
У цркви Захвалници налази се и спомен плоча Карађорђевом секретару Науму Крнару, убијеном истог јутра у Радовањском лугу.
Испод цркве под крошњама храста смештено је спомен обележје на месту где су обезглављена тела Карађорђа и Наума Крнара сахрањена. Тело Наума Крнара и данас почива испод храста на спомен обележју у Радовањском лугу као вечно подсећање на трагичну српску историју.
Етно село - Моравски конаци
настало је у самом срцу Србије. Налази се на 90 километара од Београда, на коридору 10, само 1 километар од аутопута Е-75, на самом излазу из Велике Плане, на магистралном путу ка Пожаревцу, тик иза циглане. Етно село "Моравски конаци" је направљено као репрезентативно место за рекреацију и одмор од свакодневног посла и стреса којем је савремени човек изложен.
Састоји од насеља за коначење, ресторанског комплекса са језером, малог золошког врта у оближњој шумици и духовног дела села оличеног у цркви, звонику и кућици за свештеника. Црква је посвећена Светом оцу Николи.
Моравска регата
У прелепом амбијенту између два моста и скелских прелаза на Морави увек је бујао живот. Овде се гостима и учесницима Моравских регата организује незаборавно вече.
Уз богат забави програм, домаћу кухињу, дружење са члановима клуба обавезан је и моравски купус “а ла Шиша”.
Манифестације
ФЕБРУАР
- Покладе ( маскирање)
Манифестација се одржава у Лозовику и почиње пред почетак Ускршњег поста.
 
МАРТ                        
- Дан жена ( 8. март)
У сарадњи са ЕУШ Вук Караџић, на платоу испред банке Интеза, поставља се штанд на коме лепшој половини наше општине делимо 1000 колача у облику срца као знак пажње.
 
АПРИЛ
- Дани општине Велика Плана ( последња недеља априла)
Организовање низ манифестација и културно – спортских дешавања.
- Фестивал документарног филма  “Златна буклија”
Међународни такмичарски фестивал остварења документалиста.Централна манифестација у Великој Плани са пратећим садржајем у Милошевцу, Крњеву и Старом селу.
 
ЈУН
- Моторијада ( Bike show) – последњи викенд у јуну
Окупљање заљубљеника у мотоцикле из земље и иностранства. Одржава се последњег викенда у јуну, сваке године непрекидно од 1994.године и окупља преко 1000 учесника.
- Смотра фолклора ( 24.јун)
Одржава се 24.јуна, на дан Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, славе парохијске цркве у Великој Плани, у народу знане као Вртолома.
 
ЈУЛ
- Вождови дани
Традиционална културна манифестација која се организује поводом обележавања годишњице смрти Ђорђа Петровића- Карађорђа, сваког 26.јула са програмом од три дана.
- Beer fest ( прва недеља јула)
Манифестација се одржава на градском базену у Великој Плани.Наступа  више бендова различитих музичких праваца ( рок, поп, панк).
- Регата “Моравске тајне” ( 7.-12. јул)
Прва регата полази од Сталаћа на месту где Јужна и Западна Морава формирају Велику Мораву.Друга регата- сачињавају заљубљеници у реке из Краљева и Трстеника.У нашу општину се састају код старог моста.
- Маекс ( од 12.јула до краја августа)
Позоришна манифестација са централним догађајем у Великој Плани, са пратећим програмом  ( изложбама, концертима, ..)
 
АВГУСТ
- Демо фест
Међународна музичка манифестација у такмичењу великог броја поп, рок и панк бендова. 
 
СЕПТЕМБАР
- Европска недеља мобилности ( 16.-22.септембар)
Циљ манифестације је затварање улица за саобраћај и организовање великог броја активности( мали фудбал, фолкор, цртање на улици, турнир у шаху,вожња бициклама,...)
- Карађорђеви дани гурманлука ( прва недеља септембра)
Манифестацијом су обухваћени сви љубитељи добре хране, ресторани, хотели,мотели, угоститељске школе, разна удружења,...Манифестација траје један дан и одржава се у дворишту Дома омладине.
- Изложба говеда сименталске расе ( 10. септембар)
Општинска иложба расне стоке ( свиња, оваца, коза,сименталских говеда). Манифестација се одржава у Ракинцу ( 43. година одржавања).
 
ОКТОБАР
- Дани Мије Крњевца
Музичка манифестација која се одржава у Крњеву.Посвећена је чувеном уметнику на хармоници и композитору народне музике Миодрагу Тодоровићу-Крњевцу.
- Пасуљијада
Манифестација такмичарског карактера у припремању пасуља.
 
НОВЕМБАР-ДЕЦЕМБАР
- Масукини позоришни дани ( новембар- децембар)
Културна манифестација са традицијом дужом од 25. година, одржава се у периоду новембар-децембар. Посвећена је Велимиру Живојиновићу-Масуки, позоришном редитељу,преводиоцу, есејисти и песнику рођеном 1886.године у Великој Плани.